Poetyckie rozważania o starości ręką kobiecą spisane. Desanka — Urszula — Elisaweta

In this work we analyse three poetic expressions by Elisaweta Bagriana, Desanka Maksimović and Urszula Kozioł who sincerely share with us the experience of their own senescence. Thephysical symptoms of ageing is perceived by Maksimović with surpise, by Bagriana with understanding and by Kozioł with rebellion. The authors’ state of mind differs from protest and frustration (Kozioł and Bagriana) to apeaceful surrender connected with understanding of what was meant to come. Each of the authors, regardless of all the differences between them, is able to be fruitful in their writing till their old age and is aware of what she has accomplished poetically, which makes the lives of all the three authors full of sense to them.

Три велике песникиње: Елисавета Багрјана, Десанка Максимовић и Уршула Козјол у касним годинама живота искрено описују своје доживљавање старости. Физичке недо­статке гледају са изненађењем (Максимовић), разумевањем (Багрјана) али такође са проте­стом и иронијом (Козјол). Расположење се колеба између бунта и горчине (Козјол, Багрјана) и помирења са судбином, свешћу неминовне пролазности. Свака песникиња, независно од разлика мећу њима, до касних година живота песнички активна, је свесна својих стваралач­ких могућности што даје смисао читавом животу.